Body Mass Index ili indeks telesne mase je indeks koji se najčešće koristi u praksi za procenu stanja uhranjenosti, klasifikaciju gojaznosti i procenu efekta terapije, a izračunava se kao odnos telesne mase (TM) i telesne visine (TV) po sledećoj formuli:
BMI = TM / TV², izražava se u kg/m².
TM se izražava u kilogramima, a TV u metrima.
Po preporuci Svetske zdravstvene organizacije.
Šta BMI jeste (a šta nije)
BMI (Body Mass Index) je jednostavan pokazatelj napravljen za brz skrining potencijalnog viška telesne masti. Ne meri mast direktno, ali koreliše sa preciznijim metodama i sa rizikom od hroničnih bolesti povezanih sa visokim procentom masti. Zbog toga je koristan kao prvo sito, ali ne dijagnostikuje individualno zdravlje.
Zašto se koristi
Potrebni su ti samo visina i težina – BMI je brz, jeftin i lako uporediv između osoba i kroz vreme. Zato je standard u epidemiologiji i praksi kao početna procena.
Kada BMI „vara“
Sportisti / mišićave osobe: veći BMI može dolaziti od mišića, ne masti.
Pol, godine i poreklo utiču na odnos BMI ↔ telesna mast (žene i stariji u proseku imaju više masti pri istom BMI; postoje i populacione razlike).
Veoma visoke vrednosti BMI (npr. ≥35) češće zaista znače visok procenat masti.
Šta još treba proveriti
Za smislen zaključak o zdravlju, stručna procena obuhvata:
Obim struka (distribucija masti je bitna)
Kožne nabore (kaliper), BIA, DKSA i dr. kada su dostupni
Navike u ishrani, nivo aktivnosti, porodičnu istoriju i laboratoriju po potrebi
Deca i tinejdžeri
BMI se računa isto, ali se tumači uzrastno i polno (percentili), jer se udeo masti menja tokom odrastanja. Kod odraslih tumačenje ne zavisi od pola/uzrasta.
Zaključak
BMI je polazna tačka, ne presuda. Ako rezultat odstupa, uradi dodatna merenja ili se javi stručnom licu.
