Gojaznoist je hronična bolest(bolesno stanje)Koja se karakterise
prekomernim nakupljanjem(akumulacijom) masti u organizmu i povecanjem telesne mase,
Svako povećanje telesne mase za 10% i vise od idealne tezine oznacava se kao gojaznost.
Zasto nastaje gojaznost?
Gojaznost nastaje kada je kalorijski unos veci od energetskih potreba u duzem vremenskom periodu bez adekvatnog utroska energije. Tada se visak kalorija skladisti u organizmu u vidu energetske rezerve (glikogen, masti) i trosi u slučaju povecanih potreba organizma ili ako organizam gladuje. Jasno je, dakle, da do gojaznosti nece doći ako postoji ravnoteza izmedu unosa hrane i energetske potrosnje.

Sta je BMI?

BMI (Body Mass Index)- je odnos izmedu tezine i visine koji se koristi za procenu uticaja gojaznosti kao faktora rizika na zdravlje. To je matematicka formula koja korelira sa telesnim mastima kod odraslih osoba, a izracunava se kao tezina u kilogramima podeljena sa telesnom visinom u metrima na

kvadrat.

BMI TT (kg) / [TV (m)]’, gde su: TT-telesna tezina; TV=telesna visina.

Osobe se smatraju gojaznima kada njihov BMI prekoraõi 30 kilograma po metru kvadratnom.

BMI se koristi za procenu zdravstvenog rizika kod odraslih osoba. Ne zavisi od pola i uzrasta

jer ima sirok dijapazon primene (od 19 do 70 godina).

BMI	Stepen uhranjenosti	Rizik za oboljevanje	Rizik za oboljevanje na osnovu BMI i komorbiditeta*
<18.5	Slaba uhranjenost	Minimalan	Nizak
18.5-25	Normalna uhranjenost	Nizak	Umeren
25-30	Prekomerna uhranjenost	Umeren	Visok
30-35	Gojaznost I stepena	Visok	Vrlo visok
35-40	Gojaznost Il stepena	Vrlo visok	Ekstremno visok
>40	Gojaznost III stepena	Ekstremno visok	Ekstremno visok

Faktori sredine koji doprinose razoju gojaznosti su mnogostruki

•   nizak socioekonomski status
•   gojaznost majke
•   sedaterni nivo života  (u SAD 25 % dece gleda televizijski program vise od 4 sata dnevno)
•   Smanjena fizicka aktivnost (u SAD samo 20% dece je 2-5x nedelino fizicki aktivna).

Faktori rizika za nastanak gojaznosti

•   Gojaznost u detinjstvu nastaje medudejstvom genetskih, bioloskih, psiholoskih,
sociokulturoloskih i cinioca okoline.
•   Genetski je uslovijena diferencijacija kompleksa hormona i neurotransmitera koji regulisu osecaj sitosti, gladi, lipogenezu i lipolizu kao i rast i razvoj reproduktivne funkcije.
•   “Gojaznosti u porodici”

– Povecana porodjajna tezina, dijabetes majke i gojaznost u porodici su cinioci koji zajedno sa činiocima sredine odreduju vrstu i stepen gojaznosti.

•   Kod mlade dece ako je jedan roditelj gojazan sansa da će biti gojazni u odrasloj dobi je tri puta veca, a ako su oba roditelja gojazna 10 puta veca nego kod dece čiji roditelji nisu gojazni.
•   Do treće godine života gojaznost roditelja vise predvida gojaznost u odrasloj dobi od
same aktuelne tezine deteta.
•   Rani period u detinjstvu je kritican za razoj gojaznosti. Duzina dojenja je obrnuto
povezana sa rizikom za gojaznost u kasnijem detinjstvu.
•   Ulaganje u pravilnu ishranu u detinjstvu, kao sto je vedi unos proteina ima kasnije pozitivne efekte po zdravlje.
•   Adolescencija je drugi period povecane sklonosti ka razvoju gojaznosti.

Posledice gojaznosti po zdravlje

Gojaznost je udruzena sa zdravstvenim problemima u pedijatrijskom uzrastu i vazan je cinilac

rizika za mnoga oboljenja i smrtnost u odrasloj dobi. Epidemija ovog oboljenja je sirom sveta

u stalnom porastu, pa se gojaznost svrstava medju vodece bolesti savremene civilizacije. Ona dovodi do brojnih i teskih komplikacija, na mnogim organima i organskim sistemima, opasnih

po zdravije. Spada u glavne faktore rizika za nastanak siroke lepeze kardiovaskularnih oboljenja i drugih oboljenja. Pored ociglednih estetskih moze izazvati i ozbiljne zdravstvene

probleme i tako utice na kvalitet Zivota. Gojaznost povecava verovatnoéu pojave raznih oboljenja, pre svega srčanih oboljenja(hipertenzija, insulinska rezistencija, dislipidemija, hiperholesterolemija), dijabetesa tipa 2, opstruktivne apneje tokom sna, odredenih vrsta raka, artroze, astme, neredovnost menstruacije, utiče na mentalno dravlje(depresija i anksioznost), respiratorne i druge bolesti…

Uticaj gojaznosti na reproduktivnu funkciju

Kod osoba Zenskog pola gojaznost je povezana sa poremećajem menstrualnog ciklusa, izostankom ovulacije, sterilitetom, spontanim pobaajima, losim ishodom prilikom vantelesne oplodje kao i komplikacijama u trudnoéi vezanim za majku i za plod.
To se desava zbog poremeéaja povratne sprege izmedu hormona hipofize i jajnika koju uslovljava prekomerna sekrecija insulina zbog insulinske rezistencije, prekomerna sinteza
androgena – muskih polnih hormona i hormona masnog tkiva- leptina, dok je smanjena sinteza proteina koji vezuje polne hormone – SHBG ( sex hormone binding globulin).

Lecenje gojaznosti

Kontrolisana ishrana i fizika aktivnost su glavni aspekti lecenja gojaznosti. Kvalitet ishrane
se moze unaprediti smanjivanjem konzumacije hrane bogate energijom, kao sto je ona sa visokim sadrzajem masti i secera, kao i povecanjem konzumacije dijetetskih vlakana.

Primarni cilj lecenja gojaznosti je formiranje zdravog načina ishrane i povećanje fizicke aktivnosti, a ne brzo dostizanje idealne telesne mase. Postepeno smanjenje telesne mase, iz. meseca u mesec je pravi put ka trajnom uspehu. Trajni cilj jeste odrzavanje optimalne telesne mase kroz Zivot.

Nacin ishrane

Brza hrana (fast food), čipsevi, krekeri, pomfrit, pice ne smeju da budu okosnica dečje ishrane.
Ovu hranu treba da zamene zdravi obroci bogati povrćem i niskomasnim mesom, pripremljenim dinstanjem, pečenjem ili kuvanjem . Kod dece se takodje insistira na namirnicama bogatim kalcijumom (mleko, sir). Plodovi mora i riba su izuzetno zdrave namirnice koje su bogate zdravom energijom za decu. Vocna uzina moze da zameni grickalice. S druge strane, mora se ograniciti i unos slatkisa, kao i namirnica bogatih mastima. To se odnosi i na neka gotova jela, suhomesnate proizvode, pohovane snicle ili snicle punjene sirom, pomfrit itd.

Nema univerzalnog recepta za sve, ali postoje opste preporuke pod nazivom Tanjir pravilne ishrane:
polovinu dnevnog unosa treba da cine voce i povrće, cetvrtinu zitarice, posebno sa celim zrnom i cervtinu proteini iz mesa, ribe, jaja. Ishrana treba da bude raznovrsna, sa stalnom ponudom nove hrane, da deca ucestvuju u kupovini i pripremanju hrane. Preporucuju se biljna ulja za prelivanje povrća (maslinovo, bundevino, suncokretovo), a przenje, pecenje i pohovanje na Zivotinjskoj masti je najbolje iskljuciti. Pri izboru namirnica prednost dati integralnom hlebu i
proizvodima od integralnog brasna, a smanjiti unos testenina. Pri odabiru voca, prednost ima sočno voce i povrće, manje kolicine voća bogatog mastima (lesnici, bademi, orasi) i skrobno povrće (krompir). Meso i proizvodi od mesa, mleko i mlečni proizvodi treba da su zastupljeni
sa po 10%. Prednost dati manje masnim mesima (belo Zivinsko meso, teletina, riba, junetina).
Odabirati obrano mleko i mlene proizvode sa manjim procentom masti. Od napitaka koristiti vodu i nezasladjene cajeve, a sokove potpuno iskljuciti iz ishrane, kao i grickalice i majoneze.

Zakljucak

Gojaznost u nasoj sredini je sve prisutnija i porastu obolelih se mora stati na put. Samo akcijom na svakom nivou i podrskom od strane drzave, institucija i okruzenja mozemo se zajedno izboriti sa gojaznoséu i bolestima koje prate. Izbor namirnica i njihovo pravilno

kombinovanje, redovna fizika aktivnost, edukacija i pravovremeno lecenje je simbioza koja

će dati vidijive rezultate i od nas stvoriti zdraviju naciju.

•   150 minuta merene fizicke aktivnosti na nedeljnom nivou;
•   vezbe snage dva puta nedeljno (8-10 vezbi sa 8-12 ponavljanja svake vezbe);
•   vezbe fleksibilnosti vise od dva puta nedeljno (minimum 60 sekundi po vezbi);
•   vezbe ravnoteze;
•   minimum 60 minuta fizicke aktivnosti svakog dana za decu i adolescente.