Bulimija nervoza — šta je, zašto nastaje, kako je prepoznati i lečiti

Šta je bulimija?
Bulimija nervoza je ozbiljan poremećaj u ishrani koji se odlikuje ciklusom prejedanja (osoba ima osećaj gubitka kontrole) i potom neadekvatnim „kompenzacionim“ ponašanjima, najčešće samoiniciranim povraćanjem, zloupotrebom laksativa/diuretika, preteranim vežbanjem ili gladovanjem. Te epizode se često odvijaju u tajnosti i prate ih stid i krivica. Važno: osoba sa bulimijom može imati normalnu telesnu masu.

Zašto se dešava (uzroci i faktori rizika)

Bulimija je višefaktorska — obično postoji kombinacija bioloških, psiholoških i socijalnih uticaja:

• Biološki/genetski: porodična sklonost poremećajima raspoloženja i ishrane, neurobiološke razlike u sistemima nagrađivanja.
• Psihološki: perfekcionizam, nisko samopoštovanje, sklonost ka impulsivnosti, trauma i stres.
• Socijalni: pritisak „dijet kulture“, idealizacija mršavosti, stigmatizacija telesne težine.
  Rizični periodi: adolescencija i rane dvadesete; rizična su i restriktivna „jo-jo“ dijetiranja koja često precipitiraju prejedanja.

Kako se prepoznaje (znaci i simptomi)

Ponašanja i obrasci:

• Epizode prejedanja uz osećaj gubitka kontrole; skrivanje hrane; česti odlasci u toalet posle obroka; korišćenje laksativa/diuretika; kompulzivno vežbanje.
  Fizički znaci i posledice:
• Erozija zubne gleđi, osetljivost zuba, suva usta; uvećane parotidne pljuvačne žlezde; ogrebotine/žuljevi na člancima (Russell-ov znak); neredovne menstruacije; nadutost; dehidracija.
• Opasne metaboličke promene: hipokalemija, aritmije, dehidracija, ezofagitis/rupture jednjaka u teškim slučajevima.

Kako se leči

Najbolje rezultate daje rano uključivanje stručnog tima (psihoterapeut, lekar, nutricionista). Osnovni stubovi su:

• Psihoterapija: za odrasle prva linija je kognitivno-bihevioralna terapija za poremećaje ishrane (CBT-ED/CBT-E); kod adolescenata i porodična terapija (FBT) ili CBT.
• Nutritivna rehabilitacija: stabilizacija regularnih obroka, rad na okidačima prejedanja, postepeno ukidanje kompenzacionih ponašanja, laboratorijsko praćenje elektrolita po proceni lekara.
• Farmakoterapija (po proceni psihijatra): fluoksetin ima dokazanu efikasnost i jedini je antidepresiv sa regulatornim odobrenjem za bulimiju; često se koristi u višim dozama uz psihoterapiju.

Oporavak je moguć. Lečenje obuhvata i tretman pratećih stanja (depresija, anksioznost, PTSP, zloupotreba supstanci), kao i redovnu procenu fizičkog zdravlja.

Kada je potrebna HITNA pomoć

Odmah potražite medicinsku pomoć ako se jave: nesvestica, jaka slabost ili grčevi, bol u grudima, lupanje srca, krvavo povraćanje ili crna stolica, nekontrolisano povraćanje, konfuzija, napad/seizure, znaci teške dehidracije

Napomena o pothranjenosti i ishrani

Kod bulimije se telesna masa često ne menja značajno, ali kod osoba sa izraženim restrikcijama ili češćim povraćanjima može doći do nutritivnih deficita (elektroliti, gvožđe, cink, vitamini B i C). Plan oporavka se pravi individualno: redovni, nutritivno uravnoteženi obroci; dovoljan unos proteina; postepeno povećanje energije; suplementi samo po indikaciji. Posebne situacije (npr. trudnoća) zahtevaju strogi nadzor ginekologa i kliničkog nutricioniste; pojedine namirnice (npr. jetra zbog vitamina A) u trudnoći se izbegavaju.