Ishrana dojilja

Laktacija (dojenje odojčeta) je prirodna ishrana novorođenčeta majčinim mlekom i obuhvata period od porođaja do 15 meseci nakon porođaja. Humano mleko prolazi kroz tri faze laktacije – kolostrum, prelazno mleko, zrelo mleko. Svako od njih ima svoje osobenosti. Laktacija zavisi od mogih činilaca – od starosti dojilje, od genetskog koda za dojenje, od zdravlja dojilje, od pripreme i motivacije za dojenje i od stimulacije koju izaziva sisanje deteta. Veoma je u tom pogledu značajna ishrana pre i tokom trudnoće i laktacije.

Faze majčinog mleka

• Kolostrum (do ~5. dana): više proteina, mnogo imunoloških komponenti, više vitamina A/karotena.
• Prelazno mleko (do ~15. dana): više masti i laktoze.
• Zrelo mleko (posle ~1. meseca): preko 100 različitih sastojaka; sastav masti delimično zavisi od ishrane.

Energetske i nutritivne potrebe

• Energija: u proseku +500 kcal/dan u odnosu na period bez laktacije.
• uglavnom 2.500–2.700 kcal/dan, u zavisnosti od količine mleka i aktivnosti
• većina dojilja dnevno stvori 600–850 ml mleka
• Proteini: majka mlekom dnevno izluči ~5–8 g proteina; potreban je veći unos proteina visoke biološke vrednosti (mlečni proizvodi, jaja, riba, nemasno meso, mahunarke).
• Ugljeni hidrati: obezbediti dovoljno energije (žitarice, integralni hleb, povrće, voće).
• Masti: ukupna količina masti u mleku je relativno stabilna, ali profil masnih kiselina zavisi od ishrane. Ishrana sa biljnim mastima povećava udeo nezasićenih, posebno linolne.

Vitamini, minerali i tečnost

• Vitamini B grupe i C: pri nedovoljnoj ishrani smanjuju se u mleku (B1, riboflavin, folat, C) – jedite raznovrsno.
• Kalcijum: mleko i mlečni proizvodi su glavni izvori.
• Hidratacija: dojilje imaju povećanu potrebu za tečnošću; voda, mleko i 100% voćni sokovi su dobar

Šta treba da jede dojilja

• mleko i mlečni proizvodi: 0,5–1 l dnevno → kalcijum + proteini
• meso, riba, jaja → proteini visoke biološke vrednosti
• puno povrća i voća → vitamini i minerali
• integralne žitarice → energija + vlakna
• dovoljno tečnosti (više nego u trudnoći): voda, mleko, voćni sokoviizbor.
• Dijeta dojilje ne utiče na ukupni sadržaj masti u mleku, ali menja koncentraciju pojedinih masnih kiselina u njemu. Na dijeti sa biljnim mastima povećava se sadržaj nezasićenih masnih kiselina, posebno linolne. Nedovoljna ishrana dojilje se odražava smanjenjem koncentracije • hidrosolubilnih vitamina u mleku, posebno B1, riboflavina, folata i vitamina C. Dijetu treba individualizovati jer energetske potrebe zavise delom i od količine mleka koju dojilja stvara i luči. U ishrani dojilje preporučuje se svakodnevno 0,5 do 1l mleka. Mlečni proizvodi su, kao i mleko, dobar izvor kalcijuma. Zatim jaja, meso i riba jer obezbeđuju proteine visoke biološke vrednosti. Svakodnevnim uzimanjem raznovrsnog povrća i voća dojilja dobija proteine biljnog porekla, vitamine, minerale i oligoelemente. Dozvoljavaju se začini u umerenim količinama.

Šta majka „izgubi” mlekom dnevno

• proteini: 5,4–7,6 g
• masti: 20–29 g
• ugljeni hidrati (laktoza): 42–59 g
• minerali i oligoelementi: 1,2–1,7 g
  → sve to mora da se nadoknadi ishranom

Kvalitet mleka i ishrana

• ukupna količina masti u mleku se ne menja mnogo ishranom, ali se menja sastav masti → ako majka jede više biljnih masti, u mleku bude više nezasićenih masnih kiselina (što je dobro)
• ali: ako majka jede loše → pada količina B1, riboflavina, folata i vitamina C u mleku

Šta izbegavati u laktaciji

• alkohol – prelazi u mleko
• neki lekovi – samo uz preporuku lekara
• pušenje – negativan uticaj na bebu
• preterano jako začinjena hrana – po potrebi, zbog bebe
• nema potrebe za „dijetalnom” ishranom za mršavljenje u prvih par meseci posle porođaja – prvo stabilizacija laktacije

Zašto je važna dobra ishrana u dojenju

• da bi se održala količina mleka
• da bi se očuvao nutritivni kvalitet mleka
• da se majka ne iscrpi (često se zaboravi da i ona troši minerale i proteine)
• da se spreči anemija ako nije bila dobro nahranjena u trudnoći

👉 Zaključak : dojilja ne mora da „jede za dvoje”, ali mora da jede pametnije: dovoljno kalorija, mnogo tečnosti, kvalitetni proteini, mlečni proizvodi i raznovrsno povrće/voće. Plus, oprez sa alkoholom, lekovima i pušenjem.