Da li znaš koju voćku Kinezi često nazivaju „voćem bogova”?
U pitanju je breskva, poznata po sočnom mesu i nežnoj, mekanoj koži, zbog čega važi za jednu od najomiljenijih letnjih poslastica.
Zanimljivo je da breskva poreklo vodi iz Kine, koja se i danas smatra najvećim proizvođačem ovog voća.
Upravo zato breskva ima poseban značaj u kineskoj kulturi, gde se tradicionalno povezuje sa srećom, izobiljem i zaštitom.
Nije bila cenjena samo u Aziji — breskva je imala posebno mesto i među starim narodima, a Stari Rimljani su je nazivali „persijska jabuka”.
Koristan savet: kada biraš breskve, potraži plod koji prijatno miriše i blago popušta pod prstima, a ako je još uvek tvrđi, ostavi ga dan-dva na sobnoj temperaturi da sazri.
Nutritivna vrednost breskve na količinu od 100 g
| Energetska vrednost | 39 kCal |
| Proteini | 0,91 g |
| Ugljeni hidrati | 9,54 g |
| Šećeri | 8,39 g |
| Vlakna | 1,5 g |
| Masti | 0,25 g |
| od kojih zasićene | 0,019 g |
Breskva je tipičan primer voća koje je istovremeno osvežavajuće i niskokalorična namirnica, pa je mnogima prvi izbor tokom toplih dana.
Zbog toga je odlična kao lagana voćna užina, posebno kada ti se jede nešto slatko, ali prirodno.
Najveći deo energije koju breskva obezbeđuje dolazi iz ugljenih hidrata, dok manji deo potiče iz proteina i masti.
Najveći deo energije koju breskva obezbeđuje dolazi iz ugljenih hidrata, dok manji deo potiče iz proteina i masti.
Praktičan savet: breskva će biti najukusnija ako je pojedeš kada je blago mekana na dodir i kada ima izražen miris, dok tvrđe plodove možeš ostaviti da sazre na sobnoj temperaturi.
Kao i kod većine voća, breskva se ne smatra namirnicom koja je bogata proteinima.
Zato je najkorisnije da breskvu posmatraš kao dodatak obroku ili užinu, a proteine planiraš kroz druge izvore.
Ako želiš uravnoteženiji međuobrok, možeš je kombinovati sa grčkim jogurtom, sirom, orašastim plodovima ili jajima, u zavisnosti od toga šta ti više prija.
Breskva je prirodno slatka jer ugljene hidrate u njoj čine pre svega šećeri i vlakna.
Upravo ta kombinacija je razlog zašto breskva može da zadovolji želju za slatkim, a da pri tom ne ostavi osećaj „težine“ nakon jela.
Breskva se često opisuje kao voće sa nižim glikemijskim indeksom, što znači da kod većine ljudi ima blaži uticaj na nagle oscilacije šećera u krvi, posebno kada se jede cela i u okviru obroka.
Koristan savet: ako želiš stabilniji međuobrok, pojedi breskvu uz šaku badema ili uz jogurt, jer kombinacija vlakana i proteina može dodatno produžiti sitost.
Breskva u praksi ima veoma malu količinu masti.
Ono što se u njoj nalazi uglavnom su korisne masne kiseline, poput mononezasićenih i polinezasićenih, koje se često povezuju sa podrškom zdravlju srca i krvnih sudova.
Ako ti je cilj da u obroku imaš i više zdravih masti, njih je bolje dodati iz drugih namirnica, kao što su avokado, maslinovo ulje, semenke ili orašasti plodovi.
Breskva sadrži vlakna, zbog čega je mnogima prijatna za varenje i dobar izbor za svakodnevnu užinu.
Vlakna su važna za urednu probavu, jer mogu pomoći kod zatvora i podržati normalan rad digestivnog sistema.
Pored toga, vlakna mogu doprineti održavanju normalnih vrednosti holesterola, što je jedan od razloga zbog kojih se povezuju sa manjim rizikom od srčanih bolesti.
Praktično: ako ti breskva prija, jedi je sa korom (dobro opranom), jer se deo vlakana i korisnih biljnih jedinjenja nalazi baš u kori.
Kao i ostalo voće i povrće, breskva se često ističe zbog povoljnog uticaja na opšte zdravlje.
Njena prirodna slatkoća je čini praktičnom zamenom za prerađene slatkiše, posebno kada želiš da smanjiš unos industrijskog šećera.
Breskva može doprineti unosu važnih mikroelementima i antioksidansima, koji učestvuju u zaštiti ćelija i normalnim procesima u organizmu.
Hlorogena kiselina, jedan od glavnih antioksidanasa u breskvi, pomaže ti da ukloniš slobodne radikale, smanjujući efekte starenja i nastanak hroničnih bolesti.
Hlorogena kiselina, jedan od glavnih antioksidanasa u breskvi, pomaže ti da ukloniš slobodne radikale, smanjujući efekte starenja i nastanak hroničnih bolesti.
Breskva sadrži čak 10 različitih vitamina, kao što su:
Što se tiče minerala, u breskvi postoje:
Ovi minerali se povezuju sa podrškom zdravlje crvenih krvnih zrnaca, kostiju i nervnog sistema, pa breskva može biti koristan deo raznovrsne ishrane.
Dodatni savet: breskvu možeš jesti svežu, ali je odlična i blago zapečena u rerni uz cimet, kao zdravija varijanta deserta.
Breskva se često preporučuje kao deo svakodnevne ishrane, naročito ako ti je cilj da održiš ili smanjiš telesnu težinu.
Kao voće koje sadrži vlakna i daje prijatan osećaj sitosti, breskva može pomoći da lakše kontrolišeš apetit i smanjiš potrebu za slatkišima.
U breskvi se nalaze i fenolna jedinjenja, koja se u literaturi povezuju sa podrškom zdravom metabolizmu i kontroli telesne težine.
Flavonoidi iz breskve, poput katehina, često se pominju u kontekstu metabolizma, pa se breskva može uklopiti u plan ishrane kada želiš aktivniji način života.
Pošto sadrži ugljene hidrate koji se lako vare, breskvu možeš pojesti oko sat vremena pre treninga ili vežbanja, kao praktičan izvor energije.
Između praznih kalorija iz prerađenih slatkiša i zdravih sastojaka iz prirodne breskve, lako je zaključiti šta je pametniji izbor.
