Grožđe: nutritivna vrednost, uticaj na zdravlje i kilažu

Otkad je sveta i veka, ljudi uživaju u grožđu, ali i u vinu koje se od njega pravi, pa ne čudi što je ova namirnica duboko utkana u istoriju ishrane i kulture.

Zanimljivo je da su arheolozi 2005. godine isticali kako posude za vino, koje su na Kipru pronađene još u četvrtoj deceniji 20. veka, spadaju među najstarije primerke te vrste i datiraju još iz 4. veka pre nove ere.

Takođe, grožđe je neverovatno raznoliko: postoji preko 8000 varijeteta i više od 60 vrsta, a ono što zovemo belim grožđem je zapravo zelene boje.

Pored „belog“, grožđe može biti crveno, crno, žuto, roze ili ljubičasto, što dodatno govori o tome koliko je ova voćka raznovrsna.

Osim što je ukusno i praktično za užinu, grožđe se često navodi kao vrlo hranljivo voće, pa se u okviru uravnotežene ishrane povezuje sa pozitivnim uticajem na zdravlje i telesnu težinu.

Koristan savet: ako želiš maksimalnu korist, jedi grožđe sa korom (dobro opranom), jer se deo korisnih biljnih jedinjenja nalazi upravo u kori.

Nutritivna vrednost grožđa na količinu od 100g

Koliko kalorija ima grožđe?

Grožđe je voće koje uglavnom „gradi“ kombinacija vode i prirodnih šećera, pa otud i dolazi većina njegovih kalorija.

Zanimljivo je da voda čini oko 81% sastava grožđa, zbog čega ono često prija kao lagano osveženje.

U porciji od 100 g grožđa ima ukupno 69 kalorija.

U porciji od 100 g grožđa ima ukupno 69 kalorija.

Zbog takve strukture, može se reći da je kalorijska vrednost grožđa prilično niska, naročito kada se jede u umerenoj porciji.

Praktično: pošto se grožđe lako „gricka“ jedno po jedno, najbolje je da odvojiš porciju unapred, kako ne bi neprimetno pojeo mnogo više nego što si planirao.

Koliko grožđe ima proteina?

Kada su proteini u pitanju, grožđe je veoma slab izvor, što je i očekivano za voće.

Zato je najbolje da grožđe posmatraš kao osvežavajuću užinu, a ne kao namirnicu na koju se oslanjaš za proteinski unos.

Ako želiš uravnoteženiji međuobrok, upari ga sa jogurtom, grčkim jogurtom ili šakom orašastih plodova.

Koliko grožđe ima ugljenih hidrata?

Kada se izuzmu vitamini i minerali, grožđe se najvećim delom sastoji od vode i ugljenih hidrata.

U pitanju su pre svega prosti ugljeni hidrati, odnosno prirodni šećeri, kojih ima oko 15 g na 100 g grožđa.

Upravo ti šećeri su razlog zbog kog grožđe lako fermentiše i od njega nastaju različita alkoholna pića, pre svega vino.

Iako je slatko, grožđe se često navodi kao hrana sa niskim glikemijskim indeksom, što znači da kod većine ljudi može relativno umerenije podizati nivo šećera u krvi, naročito kada se jede celo, sa kožicom.

Koliko grožđe ima masti?

Grožđe mast sadrži samo u tragovima, pa se po tom pitanju smatra veoma „laganom“ namirnicom.

Zbog toga se odlično uklapa i u obroke u kojima želiš da masti kontrolišeš kroz druge sastojke, poput orašastih plodova, maslinovog ulja ili ribe.

Koliko grožđe ima vlakana?

Grožđe se smatra skromnim izvorom vlakana, a većina vlakana je upravo u kožici.

Upravo zato je bolje da grožđe jedeš celo, dobro oprano, umesto da ga piješ u formi soka, jer se u sokovima vlakna gotovo u potpunosti gube.

Nerastvorljiva vlakna koja dominiraju u grožđu poznata su po tome što doprinose urednijoj probavi i podstiču rad digestivnog sistema.

Uticaj grožđa na zdravlje

Grožđe je zanimljivo i zbog toga što se u njemu nalaze brojna biljna jedinjenja — navodi se da su istraživači u jednom zrnu uspeli da identifikuju čak 1600 blagotvornih biljnih jedinjenja.

Veliki deo tih bioaktivnih sastojaka nalazi se u kožici grožđa, pa je i ovde cela voćka bolji izbor od soka.

Među najpoznatijim jedinjenjima iz grožđa je resveratrol, polifenol o kome se često govori u kontekstu antioksidativnih efekata.

Resveratrol poseduje antikancerogena svojstva, snižava krvni pritisak i preventivno deluje na zdravlje srca.

Resveratrol poseduje antikancerogena svojstva, snižava krvni pritisak i preventivno deluje na zdravlje srca.

Pojedini radovi pominju i to da resveratrol može doprineti boljoj osetljivosti ćelija na insulin, što posredno može pomoći regulaciji nivoa šećera u krvi.

Takođe se često navodi njegov potencijalno pozitivan uticaj na učenje, memoriju i procese povezane sa dugovečnošću, iako je važno imati u vidu da se ovi efekti najčešće posmatraju kao deo šireg konteksta zdravih navika.

Pored resveratrola, grožđe sadrži i druge antioksidanse kao što su vitamin C, beta karoteni, elaginska kiselina, likopen, lutein i kvercetin.

Često se ističe i da deo antioksidanasa ostaje prisutan i nakon fermentacije, pa se zbog toga antioksidansi pominju i u kontekstu vina, naravno uz napomenu da alkohol treba konzumirati odgovorno.

Grožđe, zahvaljujući ovim jedinjenjima, može doprineti protivupalnom delovanju i uklapa se u ishranu koja je usmerena na prevencije hroničnih bolesti.

Osim toga, grožđe sadrži i vitamine i minerale, kao što su:

• Vitamin K
• Kalijum
• Fosfor
• Magnezijum
• Kalcijum
• Vitamin K
• Kalijum
• Fosfor
• Magnezijum
• Kalcijum

Vitamin K iz grožđa se često povezuje sa zdravlje tvojih kostiju, dok kalijum ima ulogu u regulaciji krvnog pritiska i može doprineti oporavak mišića posle fizičke aktivnosti.

Uticaj grožđa na kilažu

Zbog visokog udela vode i relativno niske kalorijske vrednosti, grožđe može biti praktičan izbor kada želiš da regulišeš telesnu težinu.

Iako ima prirodne šećere, često se navodi da ima nizak glikemijski indeks, pa kod mnogih ljudi ne pravi nagle skokove šećera u krvi, posebno kada se jede umereno i u okviru obroka.

Posle treninga grožđe može da prija kao osveženje, a uz to doprinosi unosu određenih minerala koji se često opisuju kao elektroliti.

Pojedini izvori navode i da resveratrol može uticati na potrošnju energije u mišićima, što se pominje u kontekstu lakšeg sagorevanja kalorija, ali je najvažnije da grožđe bude deo ukupno zdravog režima ishrane i kretanja.