Ako treniraš intenzivno, ishrana mora da isprati taj tempo — a jedan od ključnih faktora je dovoljan unos kvalitetnih proteina. Meso je pritom najdirektniji način da obezbediš kompletne proteine, odnosno sve esencijalne aminokiseline koje telu trebaju za oporavak i izgradnju mišića.
Junetina je među najboljim izborima kada je u pitanju crveno meso. Osim proteina, ona donosi i važne mikronutrijente koji imaju ulogu u stvaranju energije, transportu kiseonika, funkciji imuniteta i normalnom radu mišića.
Zbog takvog nutritivnog profila, junetina se često nalazi u jelovnicima ljudi koji žele da napreduju u treningu, povećaju snagu ili očuvaju mišićnu masu, ali i onih koji žele zasitniji obrok uz dobru hranljivu vrednost.
U nastavku teksta saznaćeš koje su najvažnije nutritivne karakteristike junetine, kao i kako može da utiče na zdravlje i telesnu težinu.
Nutritivna vrednost junetine na količinu od 100 g
| Energetska vrednost | 276 kCal |
| Proteini | 14,97 g |
| Ugljeni hidrati | 0,00 g |
| Šećeri | 0,00 g |
| Vlakna | 0,00 g |
| Masti | 23,52 g |
| od kojih zasićene | 11,78 g |
Junetina je namirnica bogata proteinima i važnim mikronutrijentima, a kalorijski se najčešće svrstava u umereno kalorične izvore mesa.
U 100 g junetine nalazi se oko 276 kalorija.
Ipak, broj kalorija može dosta da varira u praksi, jer zavisi od konkretnog komada: masniji delovi imaju više energije, dok su krti delovi primetno „lakši”.
Junetina je poznata po proteinima odličnog kvaliteta, što je jedan od razloga zašto je često na jelovniku aktivnih ljudi. U 100 g junetine ima približno 14,97 g proteina. Ovi proteini sadrže sve esencijalne amino-kiseline, pa su dobar izbor kada želiš da podržiš oporavak i održavanje mišićne mase. Zbog takvog sastava, junetina se često opisuje kao namirnica visoke „iskoristivosti” u organizmu.
Junetina ne sadrži ugljene hidrate, pa samim tim u njoj nema ni šećera.
Sadržaj masti je deo nutritivne slike koji najviše varira. Na njega utiču i uzgoj, i ishrana životinje, ali najviše — komad mesa koji biraš. Krti delovi često imaju oko 5–10% masti, dok masniji komadi mogu imati i do 23,52 g masti na 100 g.
U junetini su najčešće zastupljene zasićene i mononezasićene masne kiseline. Među zasićenim mastima posebno se izdvaja stearinska kiselina, koja se često navodi kao neutralnija u odnosu na neke druge zasićene masti.
Takođe, u praksi je korisno da znaš da umerena količina masti u ishrani može doprineti normalnom hormonalnom balansu, što je mnogima važno kada treniraju redovno.
Junetina prirodno sadrži i male količine trans masnih kiselina koje se nalaze u hrani životinjskog porekla — to nisu iste one industrijske trans masti koje se vezuju za prerađenu hranu. U tom kontekstu se često pominje i konjugovana linoleinska kiselina (CLA), o kojoj postoji veliko interesovanje u nutricionizmu.
Kao i ostala hrana životinjskog porekla, junetina ne sadrži vlakna.
Junetina je dobar izvor minerala i vitamina koji imaju važnu ulogu u svakodnevnom funkcionisanju organizma. Posebno se izdvaja cink, koji učestvuje u radu imuniteta, metabolizmu i obnovi tkiva. Pored toga, junetina je i značajan izvor gvožđa.
Junetina sadrži hem gvožđe, koje se obično lakše apsorbuje, pa može biti korisna kao podrška ishrani kod niskih vrednosti gvožđa.
U junetini se nalaze i vitamini/minerali kao što su:
Za ljude koji treniraju, zanimljiva su i prirodna jedinjenja koja se nalaze u junećem mesu:
Kada kupuješ junetinu, kvalitet dosta zavisi od porekla i uzgoja. Ako možeš, biraj meso proverenog izvora, jer takav izbor često donosi bolji nutritivni profil i stabilniji kvalitet.
Junetina može doprineti osećaju sitosti, prvenstveno zbog proteina, pa nekima pomaže da lakše kontrolišu apetit.
Ako ti je cilj mršavljenje, najviše smisla ima da:
biraš krte komade,
kontrolišeš porciju,
pripremaš je kuvanjem, dinstanjem ili pečenjem uz minimalno dodatne masnoće.
Umerena količina junetine može lepo da „pokrije” potrebe za proteinima i važnim mikronutrijentima, bez viška kalorija — pod uslovom da je uklopiš u celokupan plan ishrane.
