Moguće je da već znaš da se pavlaka dobija odvajanjem mlečne masnoće iz pasterizovanog mleka.
Kada se toj pavlaci dodaju bakterijske kulture i pokrene fermentacija, nastaje kisela pavlaka – proizvod prepoznatljivog, blago kiselkastog ukusa.
U praksi se kisela pavlaka često homogenizuje, pa dobija ujednačenu, kremastu teksturu koja je čini posebno zahvalnom za upotrebu u kuhinji.
Zahvaljujući svom ukusu i strukturi, kisela pavlaka se lako uklapa u brojna jela: od salata i namaza, do sosova, pita i raznih variva.
Koristan savet: ako želiš „lakšu” verziju obroka, možeš birati kiselu pavlaku sa manjim procentom masti ili je kombinovati sa grčkim jogurtom u prelivima i sosovima, a ukus će i dalje ostati pun.
Nutritivna vrednost kisele pavlake na količinu od 100 g
| Energetska vrednost | 205 kCal |
| Proteini | 2,8 g |
| Ugljeni hidrati | 3,5 g |
| Šećeri | 3,5 g |
| Vlakna | 0 g |
| Masti | 20 g |
| od kojih zasićene | 15 g |
Kisela pavlaka se obično svrstava u umereno kalorične namirnice, a razlog tome je što najveći deo energije dolazi iz mlečnih masti.
Porcija od 100 g kisele pavlake sadrži 205 kalorija, koje uglavnom potiču od mlečnih masti.
Porcija od 100 g kisele pavlake sadrži 205 kalorija, koje uglavnom potiču od mlečnih masti.
Zbog toga je kaloričnija od mleka, jogurta i mladog sira, dok je ipak „lakša“ u poređenju sa kajmakom ili maslacem.
Praktično: kiselu pavlaku je najlakše kontrolisati tako što je koristiš kao dodatak (preliv ili sos), a ne kao glavnu komponentu obroka.
U poređenju sa mnogim drugim mlečnim proizvodima, posebno sirevima, kisela pavlaka ne spada u namirnice koje se ističu visokim sadržajem proteina.
Zato je najbolje da je posmatraš kao dodatak ukusu i teksturi jela, a proteine obezbediš iz drugih namirnica (meso, riba, jaja, sir, grčki jogurt).
Dobra ideja je i da je kombinuješ sa obrokom koji već ima proteine, jer tako dobijaš i kremast ukus, a obrok ostaje nutritivno uravnotežen.
Ugljeni hidrati u kiseloj pavlaci uglavnom su prisutni kao mlečni šećeri, odnosno laktoza.
Ako imaš osetljivost na laktozu, korisno je da obratiš pažnju na to kako ti pavlaka prija, jer fermentisani mlečni proizvodi nekima budu lakši za varenje, a nekima i dalje izazivaju nelagodnost.
Kao što joj i tekstura sugeriše, masti su dominantan deo nutritivnog profila kisele pavlake.
Upravo zbog toga ona ima pun, kremast ukus i često „zaokružuje“ jelo čak i u maloj količini.
Značajan deo masti u kiseloj pavlaci čine zasićene masne kiseline, koje su dugo bile pod sumnjom u kontekstu zdravlja srca.
Međutim, sve je više naučnih radova koji naglašavaju da se uticaj masti ne može posmatrati izolovano, već u kontekstu ukupne ishrane i kvaliteta namirnica.
Kisela pavlaka, kao i drugi mlečni proizvodi, može doprineti unosu kalcijuma, koji je važan za zdravlje kostiju.
Osim toga, u njoj se mogu naći i vitamini A i E, kao i vitamini iz B kompleksa, koji su bitni za normalan metabolizam i energiju.
Pošto ima vrlo visok sadržaj masti, često se postavlja pitanje kako te masti utiču na zdravlje.
Poslednje naučne studije sve više pokazuju da je konzumiranje mlečnih masti, i punomasnog mleka u odnosu na obrano mleko, zapravo dobro za srce.
Poslednje naučne studije sve više pokazuju da je konzumiranje mlečnih masti, i punomasnog mleka u odnosu na obrano mleko, zapravo dobro za srce.
Tačno je da zasićene masti mogu podići nivo LDL holesterola, ali se u novijim analizama sve češće govori o tome da nije svaka „vrsta“ LDL čestica jednako rizična, kao i da zasićene masti mogu uticati i na porast HDL holesterola, koji se obično naziva „dobrim“.
Još jedan detalj je da se u mlečnim mastima prirodno nalazi i vitamin D rastvoren u mastima, dok se u proizvode sa manje masti često dodaje.
Ipak, iako se zvanične preporuke o unosu zasićenih masti još uvek nisu bitno promenile, jasno je da interesovanje nauke za ovu temu raste i da se stavovi postepeno nijansiraju.
Kisela pavlaka može imati svoje mesto i u ishrani osoba koje vode računa o telesnoj težini, ali je ključ u količini.
Pošto je bogata mastima, sadrži i dosta kalorija, pa se lako može preterati ako se koristi „odoka“.
Zato je najbolja praksa da pavlaku koristiš kao dodatak jelima, dok osnovu obroka čine proteini i povrće, uz umerenu porciju ugljenih hidrata.
Ako si na dijeti i želiš da smršaš, često je praktičnije da češće biraš namirnice koje imaju više proteina i manje masti, poput mladog sira ili grčkog jogurta, jer takve opcije obično daju bolju sitost.
Namirnice bogate proteinima često pomažu da se smanji apetit, što može olakšati kontrolu ukupnog kalorijskog unosa tokom dana.
