Nektarina se često posmatra kao „glatka“ varijanta breskve, sa korom bez dlačica i punim, slatko-sočnim ukusom, a svoje ime duguje nektaru — piću koje je u antičkim mitovima povezivano sa bogovima.
Iako je mnogi opisuju kao mlađu sestru breskve, nektarina ima dugu istoriju gajenja i na trpezi je ljudi već oko 4000 godina.
U prošlosti je bila cenjena i u tradicionalnoj kineskoj medicini, gde se koristila kod stomačnih tegoba, dok danas nauka sve više skreće pažnju na njen sastav — kombinaciju vitamina, minerala i biljnih jedinjenja koja mogu doprineti opštem zdravlju.
Praktičan savet: najbolji ukus ima kada je blago mekana na dodir i prijatno miriše, a ako je kupljena tvrđa, ostavi je dan ili dva na sobnoj temperaturi da sazri.
Nutritivna vrednost nektarine na količinu od 100 g
| Energetska vrednost | 44 kCal |
| Proteini | 1,06 g |
| Ugljeni hidrati | 10,55 g |
| Šećeri | 7,89 g |
| Vlakna | 1,7 g |
| Masti | 0,32 g |
| od kojih zasićene | 0,025 g |
Nektarine se često biraju kada ti prija nešto slatko i osvežavajuće, a da obrok ne deluje „teško“ — upravo zato što imaju visok udeo vode i obično se svrstavaju u niskokalorično voće.
Porcija od 100 g nektarine sadrži samo 44 kalorije.
Porcija od 100 g nektarine sadrži samo 44 kalorije.
U praksi, na ukupni unos najviše utiču veličina ploda i porcija, pa se zato može desiti da nektarina deluje „kaloričnija“ od breskve — iako je razlika najčešće mala.
Zbog svoje sočnosti, nektarina se lepo uklapa u užinu, doručak ili lagani desert, naročito kada želiš nešto slatko bez preterivanja.
Kao i većina voća, nektarine nisu značajan izvor proteina, pa se na njih ne oslanjaš kada planiraš proteinski deo obroka.
Ipak, zanimljivo je da sadrže triptofan, amino-kiselinu koja učestvuje u stvaranju niacina (vitamina B3), važnog za metabolizam i normalno funkcionisanje nervnog sistema.
Ako želiš da užina bude zasitnija i uravnoteženija, nektarinu možeš kombinovati sa jogurtom, skutom ili šakom orašastih plodova.
U nektarinama ugljeni hidrati imaju glavnu ulogu, pri čemu se uglavnom radi o prirodnim šećerima — često se pominje da je fruktoza najzastupljenija.
Pošto imaju mnogo vode, nektarine su lagane i osvežavajuće, pa slatkoća obično ne deluje „napadno“, kao kod prerađenih slatkiša.
Važno je i to da se nektarina često navodi kao voće sa niskim glikemijskim indeksom, što znači da kod većine ljudi dovodi do umerenijeg porasta šećera u krvi, naročito kada se jede cela, a ne u obliku soka ili slatkih prerađevina.
Nektarine prirodno sadrže masti samo u tragovima, pa su zbog toga dobar izbor kada želiš lagan obrok.
Ako ti je cilj da užina bude kaloričnija ili zasitnija, zdravije masti ima smisla dodati sa strane — na primer kroz bademe, orahe ili semenke.
Nektarine sadrže vlakna, a često se ističe i povoljan odnos rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana, jer su telu potrebna oba tipa.
Rastvorljiva vlakna podržavaju crevnu floru, dok nerastvorljiva doprinose redovnijim pokrete digestivnog trakta i urednijoj probavi.
Praktičan savet: ako ti stomak dozvoljava, jedi nektarinu sa korom (dobro opranom), jer se deo vlakana i korisnih biljnih jedinjenja nalazi upravo tu.
Jedan od razloga zbog kojih se nektarina često preporučuje kao deo raznovrsne ishrane jeste njen sadržaj beta karotena.
Beta karoten je antioksidans koji organizam može pretvarati u vitamin A, a ovaj vitamin je važan za imunitet, zdravlje očiju i normalan rast i razvoj.
Pored toga, nektarine sadrže i polifenoli, a neretko se navodi da ih u nektarinama ima više nego u breskvama.
Pokazalo se da su polifenoli veoma uspešni u lečenju simptoma metaboličkog sindroma, jer udruženo deluju na insulinsku rezistenciju, upalne procese i gomilanje masnih ćelija oko organa.
Pokazalo se da su polifenoli veoma uspešni u lečenju simptoma metaboličkog sindroma, jer udruženo deluju na insulinsku rezistenciju, upalne procese i gomilanje masnih ćelija oko organa.
U literaturi se polifenoli pominju i kao deo šire slike zdravih navika, odnosno u kontekstu podrške organizmu i smanjenja rizika od određenih oboljenja.
Takođe, nektarine sadrže vitamine i minerale koji dopunjuju nutritivni profil, među kojima se često navode vitamin C, vitamin B3, bakar i kalijum.
Kada se posmatra celokupna ishrana, često se ističe da kombinacija vitamina C, vitamina A (i beta karotena), kao i određenih aminokiselina, može doprineti održavanju povoljnijeg lipidnog profila, uključujući podršku regulaciji LDL holesterola.
Zbog visokog udela vode, prisutnih vlakana i niskog glikemijskog indeksa, nektarine su zahvalna opcija kada želiš da držiš telesnu težinu pod kontrolom.
Sočno voće poput nektarine može produžiti osećaj sitosti, što olakšava kontrolu apetita tokom dana.
Ako ti je cilj mršavljenje, nektarina se lako uklapa kao užina, dodatak doručku ili deo laganog deserta, bez potrebe za komplikovanjem ishrane.
We have sent a 6-digit verification code to your email. Please enter it below to continue.
We have sent a 6-digit verification code to your email. Please enter it below to continue.
