Bilo da je od svinjetine ili govedine, pršuta se s razlogom smatra jednom od omiljenih zvezda svakog mezetluka.
Ovaj suhomesnati specijalitet često je neizostavan na proslavama, slavama i prazničnim okupljanjima, jer se lako uklapa uz hleb, sir, masline i razne vrste predjela.
Pršuta se dobija dugotrajnim sušenjem (a u nekim krajevima i dimljenjem) većih komada mesa. Najčešće se koristi svinjska butkica, dok se u pojedinim tradicijama pravi i od govedine. Razlike u ukusu i teksturi nastaju zbog izbora mesa, količine soli, mikroklime, načina dimljenja i dužine zrenja.
Na Balkanu su posebno cenjene regionalne varijante poput njeguške, užičke, istarske i kraške pršute, koje se međusobno razlikuju po aromi, intenzitetu dima i strukturi mesa.
I van našeg podneblja pršuta ima posebno mesto: italijanske vrste su među najpoznatijima u svetu, dok su španske varijante, naročito one sa dugim zrenjem, često svrstane u sam vrh delikatesa.
Nutritivna vrednost pršute na količinu od 100 g
| Energetska vrednost | 252 kCal |
| Proteini | 30 g |
| Ugljeni hidrati | 0,0 g |
| Šećeri | 0 0 g |
| Vlakna | 0,0 g |
| Masti | 14,4 g |
| od kojih zasićene | g |
Pršuta je u pravilu kaloričnija od kuvane šunke, ali se često doživljava kao „jednostavniji“ suhomesnati proizvod, jer se tradicionalno pravi sušenjem (a ponekad i blagim dimljenjem), bez komplikovanih tehnoloških postupaka.
U 100 g svinjske pršute nalazi se oko 252 kCal.
U 100 g svinjske pršute nalazi se oko 252 kCal.
Ako biraš pršutu za redovniju upotrebu, najpametnije je da se držiš varijanti sa kratkim spiskom sastojaka i jasno naznačenim poreklom, jer kvalitet ovde pravi ogromnu razliku u ukusu, ali i u nutritivnom profilu.
Pršuta je namirnica sa visokim udelom proteina — u 100 g možeš dobiti oko 30 g proteina.
Pošto je životinjskog porekla, ovi proteini spadaju u kompletne, što znači da sadrže sve esencijalne aminokiseline.
Ipak, važno je da pršutu ne posmatraš kao „glavni“ proteinski izvor svaki dan — uz proteine često dolazi i dosta soli, a kod svinjske pršute i primetan udeo masti.
U 100 g pršute nalazi se oko 14,4 g masti.
Na papiru to može zvučati mnogo, ali pršuta se najčešće jede u manjim porcijama — nekoliko tankih listova obično je dovoljno da obroku doda pun ukus i dobru aromu.
Ako paziš na unos masti ili imaš povišen holesterol, često ti može više odgovarati goveđa pršuta, jer u proseku ima manje masti (često oko 7 g na 100 g, u zavisnosti od proizvođača i komada mesa).
Zbog visokog udela proteina i praktično nultog sadržaja ugljenih hidrata, pršuta se lako uklapa u režime ishrane gde se ugljeni hidrati ograničavaju.
Međutim, glavni „izazov“ kod pršute je natrijum, odnosno so, koja je u suhomesnatim proizvodima često visoka.
Ako se jede često i u većim količinama, pršuta može značajno povećati unos soli, što kod osetljivih osoba može uticati na krvni pritisak.
Ako se jede često i u većim količinama, pršuta može značajno povećati unos soli, što kod osetljivih osoba može uticati na krvni pritisak.
Takođe, sastav može da varira: industrijske varijante ponekad sadrže dodatke i konzervanse, pa je bolji izbor pršuta sa jednostavnijim sastavom i provereno dobrim poreklom.
Sa druge strane, pršuta ipak donosi i korisne mikronutrijente, među kojima se najčešće izdvajaju:
Pršuta može biti praktičan dodatak jelovniku kada želiš više proteina uz minimalno ugljenih hidrata — zato je često prisutna u različitim planovima ishrane.
Ipak, nije idealno da bude „u svakom obroku“, jer se so brzo nakupi, a sa njom i kalorije (posebno ako se kombinuje sa sirom, pecivom, namazima i drugim masnijim dodacima).
Ako ti je cilj regulacija telesne težine, goveđa pršuta često bude „lakša“ opcija zbog manjeg udela masti, ali ključ je isti: porcija treba da bude umerena.
Najbolje je da pršutu koristiš kao dodatak obroku (npr. uz jaja, povrće ili veliku salatu), umesto da bude glavna namirnica, i da biraš varijante sa što jednostavnijim sastavom.
