Šargarepa: nutritivna vrednost, uticaj na zdravlje i kilažu

Najlakši način da zavoliš neku namirnicu je da je uklopiš u više različitih obroka i priprema.

Upravo je šargarepa dobar primer za to: hrskava je, sočna i praktična, pa često može da zameni nezdrave grickalice kada ti se “nešto gricka”.

Osim što osvežava, šargarepa ti donosi i vredan paket hranljivih sastojaka, pre svega vitamina i mineralnih materija koje su korisne za svakodnevno funkcionisanje organizma.

U nastavku teksta bavićemo se nutritivnim vrednostima šargarepe, kao i njenim uticajem na zdravlje i telesnu težinu.

Nutritivna vrednost šargarepe na količinu od 100 g

Koliko kalorija ima šargarepa?

Šargarepa spada u niskokalorično povrće, zbog čega je čest izbor u planovima ishrane koji ciljaju bolju formu i lakšu kontrolu apetita.

U 100 g šargarepe ima oko 41 kalorija.

U 100 g šargarepe ima oko 41 kalorija.

Najveći deo ove energije dolazi iz ugljenih hidrata, koji u šargarepi imaju dominantnu ulogu u odnosu na masti.

Koliko šargarepa ima proteina?

Šargarepa nije značajan izvor proteina. U 100 g šargarepe nalazi se manje od 1 g proteina, pa je najbolje da je kombinuješ sa namirnicama koje su bogatije belančevinama (npr. jaja, riba, mlečni proizvodi ili mahunarke).

Koliko šargarepa ima ugljenih hidrata?

U 100 g šargarepe nalazi se oko 9,6 g ugljenih hidrata.

Ugljeni hidrati su mešavina skroba i prirodnih šećera, ali je ukupan udeo šećera relativno umeren, pa se šargarepa često ubraja u namirnice sa nižim glikemijskim opterećenjem.
Kuvana šargarepa obično ima viši glikemijski indeks od sirove, jer termička obrada omekšava strukturu i ubrzava varenje.

Koliko šargarepa ima masti?

Šargarepa praktično nema masti. U 100 g nalazi se oko 0,24 g masti, što je zanemarljivo u praksi.

Koliko šargarepa ima vlakana?

Šargarepa sadrži dosta vode (oko 88%), ali i solidnu količinu vlakana. U 100 g sveže šargarepe ima oko 2,8 g vlakana.

U pitanju su i rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna:

Rastvorljiva (npr. pektin) mogu doprineti sporijem oslobađanju glukoze i stabilnijem nivou šećera u krvi.

Nerastvorljiva (npr. celuloza) pomažu uredniju probavu i bolji rad creva.

Zbog toga šargarepa može biti odličan dodatak obrocima kada želiš više sitosti uz malo kalorija.

Uticaj šargarepe na zdravlje

Prepoznatljiva narandžasta boja šargarepe potiče od alfa i beta karotena, biljnih jedinjenja sa antioksidativnim delovanjem.

Beta karoten se u organizmu može pretvarati u vitamin A, koji je važan za vid, imunitet i normalno funkcionisanje kože i sluzokože.

Beta karoten se u organizmu može pretvarati u vitamin A, koji je važan za vid, imunitet i normalno funkcionisanje kože i sluzokože.

Da bi se karotenoidi bolje iskoristili, šargarepu je korisno jesti uz malo masti (npr. maslinovo ulje u salati, grčki jogurt, orašasti plodovi).

Pored toga, šargarepa sadrži i druge korisne sastojke, među kojima se često ističe lutein, kao i minerali i vitamini poput:

• Vitamin K1
• Kalijum
• Biotin

Vitamin K1 doprinosi normalnom zgrušavanju krvi i zdravlju kostiju, dok je kalijum važan za regulaciju krvnog pritiska i rad mišića.

Uticaj šargarepe na kilažu

Šargarepa je odlična namirnica za kontrolu telesne težine, jer kombinuje malo kalorija, dosta vode i vlakna.

U praksi to znači: može da doprinese sitosti, a da ne “pojede” tvoj kalorijski budžet.
Zbog toga je šargarepa odlična kao užina (štapići šargarepe), dodatak salati, prilog ili sastojak čorbi i variva.