U svakom zrnu kukuruza kokičara krije se mala količina vode, a kada se zrno zagreje, ta voda se širi i stvara pritisak — sve dok opna ne popusti i zrno ne „eksplodira“.
Tako nastaju čuvene kokice, grickalica koja je za mnoge neizostavni deo filmske atmosfere, ali i brz zalogaj kod kuće.
Zanimljivo je da se u SAD-u godišnje pojede oko 500 miliona tona kokica, što dovoljno govori o tome koliko su popularne.
Ipak, ono što često pravi razliku nije sama kokica, već način pripreme: kokice mogu biti prilično dobar izbor ako se spremaju jednostavno, ali mogu postati i kalorijska bomba ako se udruže sa puno ulja, putera, šećera ili industrijskih preliva.
U nastavku teksta govorićemo o kokicama kao namirnici, njihovim karakteristikama i tome kako se uklapaju u ishranu, kao i kakav potencijalni uticaj mogu imati na zdravlje i telesnu težinu.
Koristan savet: ako želiš zdraviju varijantu, biraj kokice iz lonca ili aparata na vruć vazduh i začini ih blagim začinima umesto velikih količina putera i soli.
Nutritivna vrednost kokica na količinu od 100 g
| Energetska vrednost | 387 kCal |
| Proteini | 12,94 g |
| Ugljeni hidrati | 77,78 g |
| Šećeri | 0,87 g |
| Vlakna | 14,5 g |
| Masti | 4,54 g |
| od kojih zasićene | 0,637 g |
Iako mnogi kokice doživljavaju kao „laganu“ grickalicu, one su zapravo umereno kalorične — a najveća razlika nastaje u zavisnosti od toga da li ih praviš bez dodatnih masnoća ili uz ulje/puter.
Porcija od 100 g kokica, spremljenih bez dodatnih masti, ima 387 kalorija.
Porcija od 100 g kokica, spremljenih bez dodatnih masti, ima 387 kalorija.
Ono što kokice izdvaja u odnosu na mnoge druge grickalice jeste to što, zbog zapremine i vlakana, često mogu lakše da te zasite.
Zato se dešava da manja porcija kokica „umiri“ apetit bolje nego kaloričnije grickalice koje se brzo pojedu, poput čipsa.
Kokice sadrže solidnu količinu biljnih proteina, što nije tako čest slučaj kod tipičnih grickalica.
Ipak, u praksi većina ljudi ne pojede veliku porciju kokica odjednom, pa se one ne smatraju najboljim izborom kada ti je cilj da uneseš više proteina.
Ako želiš da užina bude proteinski „jača“, kokice je bolje posmatrati kao dodatak, a proteine obezbediti iz drugih namirnica.
Kokice prirodno sadrže dosta ugljenih hidrata, pri čemu se uglavnom radi o složenim ugljenim hidratima.
Prednost je i to što se dobijaju iz celog zrna kukuruza, pa uz energiju dobijaš i deo mikronutrijenata koji se nalaze u integralnim žitaricama.
Još jedna dobra strana je što je sadržaj prostih šećera u kokicama nizak — dokle god ih ne pretvoriš u „slatku“ varijantu sa karamelom ili šećernim prelivima.
Same po sebi, kokice imaju malo masti, ali se u praksi često spremaju sa uljem ili dodatnim puterom, što brzo menja stvar.
Zbog toga kokice mogu lako preći iz relativno „fit“ grickalice u kalorijski tešku užinu.
Čak i mala količina ulja može primetno da poveća energetsku vrednost porcije, pa je u tom smislu najpametnije da obratiš pažnju na količinu masnoće, a ne samo na samu namirnicu.
Ako postoji razlog zašto kokice mogu biti dobar izbor, to su vlakna.
Kokice su poznate kao grickalica bogata vlaknima, pa mogu pomoći osećaju sitosti i urednijoj probavi.
Uz to, vlakna hrane korisne bakterije u crevima, a zdrav mikrobiom se sve češće dovodi u vezu sa imunitetom i opštim zdravljem.
Važno: kod osoba sa osetljivim stomakom, velika količina vlakana odjednom može izazvati nadimanje, pa je bolje krenuti sa manjom porcijom.
Kokice mogu imati zanimljiv nutritivni profil, naročito kada se pripremaju jednostavno.
U njima se nalaze vitamini iz B grupe (npr. tiamin, niacin, B6), a prisutni su i minerali poput gvožđa i cinka.
Porcija kokica od 100 g zadovoljava 18% preporučenog dnevnog unosa gvožđa i 21% preporučenog dnevnog unosa cinka.
Porcija kokica od 100 g zadovoljava 18% preporučenog dnevnog unosa gvožđa i 21% preporučenog dnevnog unosa cinka.
Pored toga, kokice mogu sadržati i antioksidanse iz grupe polifenola, koji se često pominju u kontekstu zaštite ćelija od oksidativnog stresa.
Ipak, sve ove prednosti lako se izgube ako se kokice pripremaju na mnogo masnoće ili se „utapaju“ u so, puter i industrijske dodatke.
Zato je ključna stvar: ista namirnica može biti relativno dobra užina ili potpuno nezdrav izbor — samo zbog načina pripreme i dodataka.
Još jedna stvar koju ljudi često zanemare je kvalitet zrna kukuruza koje kupuju; ako želiš da ideš na sigurniju varijantu, biraj proverenog proizvođača i, ako si u mogućnosti, zrna iz organske proizvodnje.
Kokice mogu biti sasvim korektna užina i kada želiš da regulišeš telesnu težinu — ali samo ako vodiš računa o pripremi.
Najbolja varijanta je priprema „na vazduhu“ (u aparatu ili na suvom tiganju), uz minimalno dodataka.
Ako praviš kokice u šerpi, obrati pažnju na količinu ulja i biraj kvalitetniju masnoću, a puter i previše soli ostavi za retke prilike.
U suštini, uticaj kokica na kilažu ne zavisi toliko od same kokice, koliko od toga da li je pretvoriš u laganu užinu ili u „bioskopsku“ kalorijsku bombu.
